Roman pripada žanru fantastike sa elementima horora i vice versa, ali samo na prvi pogled. U pitanju je postmoderno delo par excellence sa svim karakteristikama pravca – nelinearnim pripovedanjem, fragmentarnom fabulom, pseudodokumentarnim postupkom naracije, te filozofsko-esejističkim pasažima koji u potpunosti anesteziraju trilerske epizode tipične za žanr fantastike / horora… Međutim, i ona „jedna žlica“ strave i užasa, s ukusom dodata Pavlovićevom romanu, ne predstavlja cilj po sebi, što znači da nema funkciju da pošto-poto zaplaši čitaoca. Upravo suprotno, horor sa elementima fantastike prisutan je, a to će svakako zapaziti pažljivi čitaoci neskloni površnosti, kako bi pojačao realizam usuda koji odvajkada isisava život iz ovdašnjih, međusobno zavađenih plemena.
