Svi događaji u našem životu povezani su nevidljivim nitima. Hteli mi to ili ne svim našim postupcima upravlja nekoliko osnovnih motiva. A oni potiču iz jedinstvene unutrašnje slike koju sačinjava naš pogled na svet. To je naš sistem vrednosti, hijerarhija svih naših ciljeva, odnos prema drugima i sebi. Ova osnovna slika oslanja se na dve druge slike, koje se nazivaju nagoni, i one treba da se stope u jedno zrnce. Ta jedinstvena unutrašnja slika se naziva ličnost. U njoj se kriju emocionalni modeli našeg ponašanja, duhovni pogled na svet i naši budući postupci.
Svaki naš postupak ishodi iz te slike, u kojoj se podsvesna težnja spaja sa svesnom. Što je veća informaciona gustina slike, čoveku je lakše da se orijentiše u svetu koji ga okružuje i da u njemu opstane.
Najvažnija čovekova dela su usmerena na spasenje duše. Harmonizujući dušu, i posredstvom nje, počinjemo da menjamo svet oko sebe. Ako trenutno ne možemo da utičemo na situaciju, to ne znači da se ona nikad neće promeniti. Svaki problem može da se reši. Ako ne možemo da pobedimo taktički, pokušajmo da pobeđujemo strateški.
Ako nam duša, iz nekog razloga, bude povređena, više nećemo biti u stanju da živimo srcem niti mudrošću. Samo čovek koji postoji srcem i dušom doživljava svet kao ono što se menja i razvija. Srećan čovek je onaj kome je duša važnija od duha, zato što u njoj obitava ljubav. Zapravo, istinska sreća znači posedovati ljubav u duši i neprestano je osnaživati. Večni deo duše, sjedinjen s Bogom i okrenut ka Njemu, trebalo bi uvek da oseća ljubav i radost. Radost je višak energije. Kad osećamo radost, kad smo usmereni ka Bogu, znači da smo spremni da Mu podarimo veliku količinu energije.
Uz promenljiva osećanja, povezana s bilo kojom situacijom, ovaj postojani osećaj ljubavi i radosti, koji bi trebalo zauvek da čuvamo, neće nam dopustiti da zavisimo od sveta što nas okružuje i da se vezujemo za njega.
