Jednoga dana Vetar je pronašao izgubljeno pismo. Kiša je isprala slova na koverti, te se nije moglo razaznati kome je bilo upućeno, niti ko ga je napisao. Međutim, sadržaj pisma činile su dve prelepe reči:„ Volim teˮ.
Zato ga je Vetar podigao visoko, visoko, a potom ga oduvao snažno, veoma snažno. Ono što Vetar nije mogao ni da zamisli jeste da će pismo pasti na glavu uvek mrzovoljnog i usamljenog gos’n Mačka. Uvek? Možda bi moć reči mogla da promeni njegov život.
