Predgovor koji to nije. Obraćanje pesničkom parlamentu Zbornika poezije za decu:
Pesmotvorci,
vaše pesme su pred sudom javnosti i vreme pred nama pokazaće kako su prihvaćene, koliko će ih deca zavoleti, učiti napamet, recitovati... Njihov sud je najvažniji i jedino merodavan, jer su ona bolji kritičari od onih od čijih ocena strepe i najpoznatija pesnička imena.
Šta reći o oko 200 pesama preko sto pesnika, čije su pesme zastupljene u Zborniku?
Iz ugla nekog, koji se preko 45 godina družio sa decom, pripremajući i vodeći brojne programe namenjene vašim potencijalnim čitaocima, a mojim slušaocima, nameće se stav da ni pohvale, ni kritike neće učiniti Zbornik manje ili više prihvaćenim. Pa ipak, mora se odati priznanje svim učesnicima ovog lepog poduhvata, počev od pesnika, koji su svoje stvaralaštvo izložili sudu javnosti, do izdavača.
Raduju različitost tema, igrarije reči, pokušaji da se prisustvom životinja, dečjih drugara, koje čak i “pozajmljuju” njihova imena, obogati eventualni “dramski” zaplet, da se “bontonovski”, i to u stihu, naglasi da u tramvaju treba ustupiti mesto starijima... Ima tu i hrabrih pokušaja da se u pesmi “ogoli” istina da decu ne donose rode, već da se rađaju iz jajne ćelije... Ono što će čitaocima privući pažnju je da je Zbornik ustvari mali zoološki vrt u čijim su kavezima – pesmama i meda, i zec, i ćuran..., ali je istovremeno i “pesmodrom” za kosmonaute i vanzemaljce, pa čak i oda iz srca i duše detinjstvu pesnika provedenom u Ivanjici na njenoj Moravici...
Gospođice (mislim da ih ima) i gospođe pesnikinje, gospodo pesnici, usuđujem se, sa strahom da ne budem pogrešno shvaćen, da primetim da ima nezavršenih pesama, da se ponegde nepotrebno upotrebljavaju strane reči, da pojedine strofe u nekim ostvarenjima imaju silom konstruisane rime, da su pesnička poređenja previše jednostavna...
Možda ćete se grohotom nasmejati kad vam, iako nekompetentan, uputim savet kako da sami, bez mudrovanja drugih, “izbrusite” ono što ste u dahu “prosuli” na papir... Stanite pred ogledalo i glasno odrecitujte svoju pesmu, potražite i melodiju koja bi po vašem mišljenju bila pogodna i zamislite da ste Rade Šerbedžija... Bez “patosa” , bez “dramljenja”..., po mogućstvu bez zastajkivanja i “gutanja” slova... Ako vam se reči opiru, ako čitanje nije tečno, ako se reči svađaju sa melodijom..., krenite u popravku onog što rogobatno zvuči...
Znam unapred da ćete biti zadovoljni i ponosni kada dovršite svog duha delo. I ne zaboravite savet onih koji su prevladali slatke pesničke muke: “Stvarajte, igrajući se, igrajte se, stvarajući!”
S poštovanjem, vaš (v je malo jer se obraćam svima), nadam se, budući FCB prijatelj, Peca Petrović Marš, poznatiji kao Čika Peca.
