„Prvi put čitam knjigu koja traži posle čitanja, još čitanja...
Ako je čita običan čovek, dakle čitalac, a njih će biti najviše, reći će: ʼOva je knjiga, čini mi se, pisana samo za mene...i baš mi je potrebna.ʼ I biće da je u pravu.
Ako je čita neko iz nauke, možda će reći: ʼJa sam mnogo od ovoga znao...ʼ, a kad se malo zamisli dodaće: ʼMnogo od ovoga nisam znao...ʼ, a na kraju će, možda, zaključiti: ʼNišta veće nema od ljudskog neznanja.ʼ
Ako je čita neko ko se, kao ja, bavi rečima, reći će: ʼDok čitam ovu knjigu imam utisak da ona čita meneʼ... a na kraju će, kad sklopi korice, sve svoje utiske sigurno svesti na samo jednu tačnu rečenicu: ʼGde idu reči, tamo ide i duša…ʼ“
Miloje Radović, pesnik
„Kako vidimo iz razgovaranja Lice bez maske, inteligencija srca ima snagu da nas usmeri ka putevima na koje inteligencija uma nikad ne bi ni pomislila.“
Prof. dr. Vuk Stambolović
