Knjiga obuhvata sećanja Matija Bana na četiri susreta sa vladikom Petrom II Petrovićem Njegošem na Cetinju (1848-1851). Na upečatljiv način prikazuje privatnu i javnu ličnost Njegoševu, kao i njegove poglede na književnost.Kao privatna ličnost Njegoš se osećao sputan okovima prostora i vremena u kome je živeo, kao javna ličnost je iznosio geopolitičke zasnove i ciljeve za oslobođenje i ujedinjenje vaskolikogSrpskog naroda, dok se kao pisac, iako svestan veličine svojih dela, kritički osvrtao na sve ono što je ostavio srpskoj književnosti. Ban je svedok i Njegoševe slutnje smrti i dubokogžaljenja „što ništa znamenito u svome životu nije učinio“, zbog razočaranja koje su mu doneli politički događaji i neostvarenje ideala o nacionalnoj slobodi i ujedinjenju.
