Sad je novembar 2023. godine. Tačno je šezdeset godina otkako smo Ljiljana Drezga i ja počele da se družimo. To je takoreći ceo naš život. Pisanje biografija je obiman posao i ne verujem da bih ikada pristala da je pišem o nekome koga ne poznajem, slušajući njegova sećanja, iz života u kome nisam živela. Ova biografija je posebna i ona zapravo odslikava dve glavne ličnosti - Ljiljanu Drezgu i mene. Nije pisana suvoparno i isključivo hronološki i činjenično. Pisana je kao opis slike u čijem smo stvaranju obe učestvovale. Precizna je i tačna, ali iznad svega romantična. I zadire u duboke vilajete duše. U njoj ima i sreće i tuge, kao i u svakom životu. Ono što sam namerno izostavila, jer je previše intimno, a vi ćete pomisliti da je to emotivni život i pogrešićete, jesu smrti naših roditelja. I neka tako i bude. Ljiljana Drezga i Jelena Tinska su više nego drugarice, one nisu sestre, ali, ako treba, mogu biti. A mogu biti i majka i ćerka, mogu biti i dve tetke i dve babe, ako zatreba. Njih dve su dva bića koja su se srela u vremenu. I ono što je zapravo retkost, jeste to da je Jelena i pisac i istoričar umetnosti, tako da u svakom slučaju ima pravo da se bavi i ovom vrstom iskazivanja.
