Živeti u izgnanstvu veoma je teško. Ali, umreti u tuđini, tuga je nemerljiva. Širi se ona nezaustavljivo sa tih senovitih, tihih mesta po celom svetu, na kojima nema namernika da ostavi cvet, sa humki uraslih u travu, sa poruka u kamenu koje je okrnjilo vreme. Ta kosmička tuga u tuđini inicirala je i pokrenula Dijanu Dimitrovsku i Milenu Marković da ih sve okupe, bar na papiru, u ovoj uzvišenoj i dirljivoj knjizi u kojoj zajedno plamte te velike, sjajne zvezde srpske istorije, ali i hiljade malih, bezimenih, a ipak besmrtnih duša naših ljudi koji počivaju daleko od domovine, praveći zajedno blještavu galaksiju, za sva pokoljenja.
