Bez drugih, mnogo toga ne bismo saznali o sebi.
Svi smo mi junaci i junakinje svog života: u središtu smo radnje, pokrećemo priču ili je kočimo, a suočavajući se s preprekama, otkrivamo svoju snagu, ali i slabosti. Istovremeno, u tuđim pričama imamo epizodne uloge, a propusti i uspesi – mada život nije film – dešavaju se u više kategorija nego pri dodeli Oskara. Epizodisti i epizodistkinje imaju katkad veće, katkad manje uloge: ljubavnica iz priče o lekaru koji je prevario ženu biće junakinja komedije zabune, a stare fotografije iz jedne setne pripovesti odvešće u drugoj pripovesti razvedenu Cvetu do Nemačke u potrazi za svojim poreklom.
Govoreći o strastima, braku, karijerama i traženju svog mesta pod suncem, ova nezaboravna zbirka priča suprotstavlja se sve popularnijem društvenom otuđivanju i distanciranju. Kad se malo zna, malo se voli, a bez ljubavi nema priče, pa ni aktera. Samo vetar prolaznosti nanosi prašinu na scenografiju.
