U zbirci Adieu, Belgrade sabrane su priče Borivoja Adaševića objavljene u književnim časopisima, zbornicima, izborima, antologijama, novinama, u elektronskom časopisu za književnost i jedna pročitana na radiju, a koje nisu našle svoje mesto ni u jednoj od njegovih knjiga priča (Ekvilibrista, Iz trećeg kraljevstva, Iz spiskova prećutanih stvari). One su plodovi kontinuiranog stvaralačkog rada u vremenskom rasponu 1999–2015. godine, periodu umetničkog sazrevanja autora.
Raznolikost tema, motiva i literarnih postupaka, odnosno sposobnost pisca da iz teksta u tekst menja rukopis, odlike su ove zbirke, kao i celokupnog Adaševićevog književnog dela. U čvrstom zagrljaju jednih korica – osim lepote jezika njegove književne radionice kao rezultata celoživotnog istraživanja u domenu izraza i melodičnosti teksta – ovu rasutu prozu drži piščevo interesovanje za čovekovu sudbinu, koju on ispreda pripovedajući na različite načine o ljudskim patnjama, zlu, fatalizmu, stvaralaštvu, ljubavi, smrti i mešanju ovog i onog sveta.
Naslov knjizi dala je jedna od šesnaest priča, tačnije, njena poslednja rečenica, koju izgovara glavni junak umirući u dobrovoljnoj izolaciji i apsolutnoj samoći.
