Fafarikul – knjiga zagrljaja
Život je uvijek više od onog što u tom trenutku vidimo i uvijek bolji od onog što možemo podnijeti.
Prva knjiga Đurđice Čilić, intrigantnog naslova Fafarikul, zbirka je autofikcijskih proznih zapisa autorke za koju je Miljenko Jergović rekao da je „glas epohe u najfinijem i najplemenitijem smislu“.
Nazvana po sredozemnom drvetu razgranate krošnje, snažnog korena i slatkih plodova, Fafarikul je intimna, emotivna, zavodljiva zbirka šarolikih anegdota iz života autorke, nekad duhovitih, nekad potresnih, ali uvek razoružavajuće iskrenih. Čilić o sebi, mestima u kojima je odrastala i živela i ljudima i trenucima koji su je oblikovali piše sa šarmantnom neposrednošću, stvarajući s čitaocima odnos bliskosti, poverenja i prepoznavanja – čak i ako se naše iskustvo ne poklapa s njenim.
Fafarikul je knjiga o susretima i pokojem rastanku, o ljubavi prema životu, književnosti i ljudima, o neuništivoj veri u dobrotu i saosećajnost, knjiga koju ćete pročitati u dahu a onda joj se vraćati kad vam je potreban dašak optimizma. Baš kao što Sinan Gudžević kaže u pogovoru, da se ne zove Fafarikul, ova se knjiga mogla zvati i Knjiga zagrljaja.
Đurđica Čilić rođena je 1975. u Livnu, u BiH, odrasla je u Vitezu, a od 1994. živi u Zagrebu. Radi na Katedri za poljski jezik i književnost Filozofskog fakulteta u Zagrebu, a od 2022. predaje i na univerzitetu u poljskim Katovicama.
Objavila je niz stručnih radova o poljskoj književnosti 19. i 20. veka, književne recenzije i prevode savremene poljske poezije. Njena prva knjiga, kolekcija autofikcijskih crtica Fafarikul (2020), osvojila je čitalačku publiku i postala regionalni književni hit. Novi kraj (2022) njena je druga autofikcijska proza.
