Svaka stvar i svako vreme ima svoju priču koja ide u dva smera; ka večnosti i ka licu vremena u kome se priča odvija. Mirjana Bjelogrlić Nikolov je priču o Šegrtu lovca na vetrove ispričala iz dve perspektive, iz dva diskursa, iz dve emocije... Prva je perspektiva vremena, predratnog Beograda, novina koje izveštavaju o gradskom životu, neobičnim pojavama i ljudima, događajima i sudbinama i jedne neobične starinarnice koja neodoljivo podseća na Bucatijevu Prodavnicu tajni. Druga perspektiva, direktnija, je ona unutrašnja, porodična priča o životu na razmeđu vremena kada nestaje građanska bell epoqu-e i sentimentalni urbani život Beograda uplivava u vrtlog Drugog svetskog rata. Svemu kumuje i sve preoblikuje demon priče koji se nameće kao demijurg života i sudbine glavnih junaka. Sa osobenim osećajem za detalj i fragment, preko novinskih vesti recepata, malih sudbina i velikih tuga Mirjana Bjelogrlić Nikolov ispisuje istoriju jedne neobične porodice u sudbini čitave nacije.
