„Izbor najboljih priča Slobodana Simića pod nazivom "Priče iz kaveza" predstavlja više od duhovne poslastice za književne sladokusce, ona je i svojevrsna čudesna, uvrnuta ali istinita istorija neverovatnih i apsurdnih zbivanja u Srbiji poslednjih nekoliko decenija (1990 – 2010). Knjigu čine brižljivo i promišljeno odabrane priče iz njegovih četiri do sada objavljenih knjiga, a to su: "Priče bez pouke" (1995), "Brod pacova" (1999), "Nezaštićeni svedok" (2006) i "Švedski sto" (2011).
Simić uspešno i vešto razotkriva ne samo patologiju našeg društvenog i političkog života, njegovo naličje, a posebno komičnu i rugobnu stranu vlastodržaca, nego, čak i pre svega, raskrinkava onu tamnu stranu našeg kolektivnog, nacionalnog mentaliteta. Pisac nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava mračni temperament Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju, nepoverljivost…
U nekim od najboljih i najtipičnijih Simićevih priča prevladava fantazmagorični, crni humor, logika apsurda i neumoljiva satira, koja poput malja udara pravo u čelo i deluje kao neka vrsta brutalne šok-terapije, koja bi trebalo da probudi i dovede k sebi omamljenog, sluđenog i anesteziranog čitaoca. Upravo zato što njegove antologijske priče predstavljaju bespoštednu, beskompromisnu i umetnički vrhunsku satiru, Simić je opravdano, po nepodeljenom mišljenju kritike i svojih kolega aforističara, zaslužio laskavu titulu "Domanovića naših dana".
Posle čitanja šokantnih, uznemiravajućih, gorkih ali prosvetljujućih i lekovitih Simićevih Priča iz kaveza po svoj prilici nećemo gledati na društvo u kojem živimo i političku zbilju vedrije, ali ćemo zato svakako sagledati svet oko nas i u nama trezvenije, jasnije, dublje i istinitije.”
Žarko Trebješanin
„Simićevo pripovedanje je najbolje i najpotpunije svedočanstvo o Srbiji na kraju 20. i početku 21. veka.”
Aleksandar Čotrić
„Dr Simić ume da u malo reči sažme poruku svojih minijatura, bez ijedne suvišne formulacije, bez imalo patetike i sa lepim smislom za efektnu i književno odnegovanu reč.”
Nikola Milošević
