Ljudi govore je prozno književno delo našeg avangardnog književnika Rastka Petrovića, objavljeno 1931. godine. Nastala za vreme putovanja kada je pisac usredsredio pažnju na ono što ljudi govore: „Odjednom, sve što su ljudi govorili oko mene konkretizovalo se i stavilo ispred predela i građevina koje sam gledao. Najpre se obznanilo u meni ono što je danas naslov knjige: Ljudi govore. Govore stvari proste, beznačajne, ali zato baš pretovarene onim što je život ljudi i univerzum uopšte.” Predmet ove knjige nisu ni građevine, ni predeli, nego ono što se dešavalo pred piscem, ono što su ljudi govorili, a što, zapravo, ispunjava svakodnevni život ljudi i univerzuma. Ograničeni na jedan skučen prostor, pisac je želeo da sudbine ljudi na tom ostrvu prikaže, te je ova knjiga napisana kao impresija o životu ljudi. A ona impresija izazvana u nama dok čitamo ovo delo, bar dvostruko je jača. Ljudi govore je i poslednje objavljeno delo za života Rastka Petrovića, koje je pobralo simpatije književne kritike, ali i čitalačke publike.