Ako je Borhes mogao da stvara enciklopediju jednog izmišljenog sveta, zašto Pavić ne bi mogao da postane književni otac trideset sedmoro pisaca i omogući im njegovom rukom da napišu isto toliko priča!? Ispred njih je izmišljen potpis autora koji, osim jednog, takođe, ne postoje. Fingiranjem imena i mistifikacijom postupka, Pavić, svesno ili nesvesno, od narativnih ulomaka stvara jednu slabo povezanu, ali značenjem celovitu povest o istoriji sveta - od njegovog postanja do apokalipse.
Po tome je pozorište od hartije roman-antologija. Na korpus romana upućuje i stilsko i poetičko jedinstvo trideset i osam pripovedaka kojima se lako otkrije pravi književni otac. Mešajući stvarni i imaginarni svet, dovodeći u vezu stvarne ljude i njihove lunatične ili digitalne srodnike, Pavić u ovoj knjizi sve čini mogućim i uverljivim. Ta zavodljiva tvoračka igra ne bi bila potpuna kad je ne bi pratila igra formom i pripovedanjem. Tako na opseni, koja hoće da bude stvarana koliko i pozorište od hartije, i proverenoj književnoj formuli, Pavić stvara uzbudljiv, zanimljiv i slojevit svet romana-antologije sa trideset i osam lica.
