Autentična figura srpske avangarde, „začetnik slovenskog neomitologizma”, Rastko Petrović višestruko je značajan za srpsku književnost i kulturu u celini: s jedne strane, Petrović je prenosio ideje aktuelne evropske, pre svega francuske književnosti, umetnosti, filozofije, a s druge strane, potvrđivao je vrednost tradicije sopstvenog naroda, isticao njegovo slovensko poreklo, mitologiju i folklor. Iako je svoje obrazovanje sticao u pariskim bibliotekama i galerijama (a možda upravo stoga, smatra Marko Ristić), Petrović se zanimao za mitsku prošlost i arhetipske predstave, čije tragove je pronalazio i proučavao u narodnim umotvorinama.
Uloga i značaj slovenstva, elemenata slovenske mitologije i paganstva, kao i umetnikova vizija slovenskog panteona, izrazito je prisutna u ranim delima Rastka Petrovića, nastalim u poratnom periodu 1919 –1928. godine. Ovo unikatno izdanje sastoji se od dve celine: zbirke pesama Otkrovenje i pripovedaka pod nazivom Staroslovenske priče.
(iz predgovora Aleksandre D. Matić)
