U renesansnoj književnosti staroga Dubrovnika najvažnije mesto pripadalo je pesniku i raznovrsnom dramskom piscu Marinu Držiću (1508-1567)... Komedija Dundo Maroje predstavlja najvrednije Držićevo dramsko delo, a istovremeno i najbolje ostvarenje u svojoj vrsti u renesansnoj književnosti Dubrovnika. Iako nije sačuvana u celini (nedostaje joj kraj), ona je preživela sve epohe koje je dele od sredine XVI veka kada je nastala, i kada je izvedena, do povratka na scenu u četvrtoj deceniji XX stoleća. Životnost i duhovitost, kojima je plenila nekadašnje gledaoce, ostale su i njene savremene vrednosti. To je u svemu tipična renesansna eruditska (plautovska) komedija čija je fabula u skladu sa renesansnom poetikom, a čiji osnovi zaplet obuhvata traganje za mladim Marom - za kojim su se iz Dubrovnika u Rim uputili otac Dundo Maroje (tipičan starac tvrdica) i čitav niz drugih likova.