Na trenutak je htela nešto da kaže čoveku kojeg je svojevremeno volela više od života. Da ga pita je l’ mu se svidela izložba i konstatuje da nije znala da je poznavalac i ljubitelj likovne umetnosti. U tom trenutku je Žak prišao i zagrlio je s leđa. Ugrejana sigurnošću tog dodira, jednostavno je shvatila da Peđa prosto nije vredan nijedne reči, a kamoli čitave upitne rečenice. Onda je poželela da nešto kaže njoj.
Nešto kao Izvini, oprosti, ne zameri… Stvarno nisam htela, desilo se. Bila sam mlada i zbunjena. Bila sam zaljubljena ali mu nisam dopustila da te ostavi. Zaslužujem malo više od prezira. Možda bi zapravo trebala da mi kažeš hvala…!? Potom je uz gutljaj omiljenog joj penušavog vina shvatila da ni ona nije vredna njenih reči, bar ne u noći u kojoj je slavila svoj talenat i ljubav. Ionako nikad ne bi razumele jedna drugu, baš kao što se Lilit i Eva nisu mogle razumeti. Lilit i Eva, koje je tek nameravala da odslika za sledeću izložbu.
Ali pre toga čekalo je putovanje na obalu okeana. Topli pesak za bosa stopala i duga bela haljina za gola ramena…
