U roman Šaka mraka, zasnovan na istorijskim događajima i stvarnim ličnostima, utkana je živopisna fantastika koja poslednjih godina pleni pažnju svetskih znalaca beletristike i ima izuzetnu čitanost.
U knjizi su sjedinjeni istoriografija i fantastika, a radnja romana satkana je od brojnih čuda i proteže se na pet vekova, sabijena u 24 sata i omeđena na 11 hektara smederevske citadele.
Vojnik, koji je poverovao u podnarednikovu priču o uskrsnuću i blagu koje traži ljudski žrtvu da bi bilo otkriveno, po starešinovoj zapovesti iščupao je podnarednikovo srce i jabučicu, a krv nakapao na mestu koje mu je rečeno. Po podnarednikovom uverenju trebalo je da vojnik, pošto iscedi krv iz srca, lako nađe bočicu s čudotvornom vodom kojom će oživeti podnarednika, što se nije obistinilo.
U romanu su prezentirani istorijski dokumenti i novinski tekstovi iz 1892. kada je podnarednik sebe ritualno prineo na žrtvenik u nadi da će mu se tako otvoriti put do zakopanog blaga despota Đurđa Brankovića.
Verodostojnost događaja dokumentovana je i autentičnim mišljenjem o psihičkom stanju podnarednika i vojnika koje su vojnoj komandi dali profesor Velike škole dr Milan Jovanović Batut, upravnik Bolnice za duševne bolesti dr Milan V. Vasić i sanitetski major profesor Vojne akademije dr Sima Gerasimović.
Milosav Slavko Pešić je ispisao očaravajući roman suverenom veštinom renesansnih pisaca enciklopedijskog znanja i mnogovrsnog umeća.
