Glavna junakinja romana "Susreti u prošlosti“ željna je okršaja sa sudbinom, kako uostalom i sama tvrdi. Poput modernog trubadura ona, ranjiva ali odvažna, luta između rodnog grada za koji je vezuju protivrečna, često košmarna osećanja, Pariza i drugih evropskih metropola. I upravo kao i drevni trubadur, to čini sećajući se i kao omamljena utirući sama sebi put sećanjima na ljubav prema mladiću, Francuzu.
Odnos između one koja pripoveda priču i njenog voljenog, dat je kroz svojevrsnu ekspertizu, bespoštednu vivisekciju ne samo osećanja, već i jezika, kroz analizu svakog pokreta, svakog voljno ili nevoljno učinjenoog dela. A ukupnost svega toga su upravo ona i on. Reči nisu uvek argumenti, tvrdi Marija Manojlović - reči su nagoveštaji onoga što se (možda) zbilo.
Čovek koji nestaje I devojka koja traži svoju budućnost jedinu utehu nalaze u igri. Izmešteni iz vremena, u svetu beskrajnih mogućnosti, oni ispituju sopstvene granice. Bez straha od toga šta nosi sutra prepuštaju se jedno drugom u potrazi za samim sobom. NJihov odnos oslobođen je konvencija i odgovornosti.
Da li će uspeti da ga održe ili će na tom putu neminovno izgubiti jedno drugo?
