Likovi romana Dugodnevica traće sopstvene živote skriveni iza ličnih paravana, daleko od bučne i razmetljive gomile. Oni su usamljenici u megalopolisu. Njihovi dani su tiha trajanja, a godine su utabani putevi kraj kojih stoje vreće bezvrednog sećanja. Zbog toga im autor poklanja najduži dan u godini. Ipak, ta velikodušnost neće ništa promeniti, jer najteže je promeniti ljude – oni ne pristaju na promenu iako bi im ona donela osmeh, sreću, zadovoljstvo, Naposletku i katarzu.
Roman Dugodnevica je piščeva igra zasnovana na pravilu
zastupljenom u svim njegovim knjigama – pravilo nužnosti angažovane potrage posvećenika koji je spreman da zapodene duel između napisanog i pročitanog. U toj potrazi čitalac – iskreni, prilježni, naizgled pasivni recipijent – uvek odnosi pobedu odbacujući ili pak nadgrađujući literarnu građevinu kroz koju prolazi.
