Upokojavanje prosektora Majerhofera je roman neobično dugih, izuzetno stilizovanih rečenica koji prati sasvim kratak period, nekoliko poslednjih trenutaka u životu gospodina Kristijana Majerhofera Mlađeg, prosektora u lokalnoj bolnici
u Hajdelbergu, u Nemačkoj. On u poslednjem času traga za sećanjima i osećanjima, a sve se pretvara u metafizički triler ili postmoderni pikarski roman. Na tom putu on će otkriti svoje istinsko lice i poreklo, i u toj istini neće biti ničeg utešnog sem
istine same po sebi.
Autor romana kaže da je inspiraciju tražio u poetskoj filozofiji i jeziku Fridriha Helderlina, „karakterizaciji“ likova Roberta Muzila, atmosferi romana Tomasa Mana i Franca Kafke, stilizaciji Henrija Džejmsa i poetičkom čvoru kakav postoji u prozi Danila Kiša. On veruje u visoki stil književnog pripovedanja i ideju književne forme. Uprkos svemu i savremenom svetu, on veruje u apsolutnu univerzalnost svoje priče koja neće biti sputana teskobama geografskih ograničenja.