Tekstovi Mihaila Medenice sabrani u ovoj knjizi opiru se formalnim određenjima. U tom prepletu žanrova su zapisi, kletve, epistole, presude, pesme, poslanice, komentari... Temelj svega toga su etika i pamćenje. Stil je uobičajen za Medenicu: žestok, eruptivan, borben, zlikovcima u brk. Kao bujica. To nije novinarstvo, nego pokušaj stvaranja primenjene literature.
Pred nama su jedinstvena ispovest i neponovljiva svedočenja, potresna, iz dubine duše. U igri kao da je nešto mnogo bitnije od dobro napisanog teksta, nešto što se tiče svakog čitaoca, pa i čitave narodne zajednice. Prateći sudbonosna dešavanja u Crnoj Gori, Medenica otkriva i razobličava gotovo neverovatne primere podlosti, kameleonstva i izdaje – neku vrstu genealogije političkog nemorala – a pritom u istom dahu poziva na sabranje i solidarnost, na bdenje, pričest i jutrenje. Da bi nam zaista svanulo. Čini se da je Mihailo Medenica ovom knjigom obavio upravo taj plemeniti posao. Za sve nas.
