Mišo Vujović vidi iza kulisa epohe u kojoj živimo i pomaže nam da shvatimo šta nam se to, i zašto, dešava. Bez licemerja i lažne samilosti, njegovo pero hoće da takne ranu da bi je lečilo. „Poput guslara nekada, dosledno i uporno žigoše nepravdu i njene tvorce, razotkriva zablude, pritvornosti i koristoljublje.“ On je „geolog koji predano posmatra slojeve događaja, navika, zabluda, vrlina i mana, tražeći tačku urušavanja koje je u toku“.
Dnevnik posrtanja je upečatljivi krajputaš na neizvesnom putu ka sutrašnjici. Mapa duha jednog vremena, jednog pokolenja i naroda, prožeta važnim arabeskama prošlosti. Piščeva reskost i izričitost izrasta iz činjenica, argumenata. I najvažnije od svega: ispod te tmurne tkanice, samo ako malo pažljivije pogledate, videćete onaj presudni plamičak vere i nade. Na njemu se, i u najvećoj pustoši, svi možemo ogrejati.
