Povest o telu govori o odrastanju i sazrevanju jednog dečaka u Beogradu od osamdesetih godina do 5. oktobra 2000. godine. Budući da je, nimalo slučajno, radnja smeštena u razdoblje kada jugoslovensko društvo nestaje, a sama Petooktobarska revolucija, te protesti i demonstracije koji joj prethode ocrtavaju obzor nekog novog društva, tekst se otvara kao zamagljeno sećanje, pokušaj glavnog junaka da se ovaj brisani prostor između umirućeg sveta i onog koji se tek pomalja otrgne od zaborava detaljnom i postupnom rekonstrukcijom u svesti pripovedača. Ova povest autentična je po tome što prikazuje sam trenutak političkog i društvenog prevrata kao „povesti svakog tela“, tj. kao kolektivno pregnuće koje je obeležilo generaciju mladih ljudi i svakog od njih individualno
Jelena Lalatović (časopis Dometi, 2022)
Savremena srpska književnost koja hronično pati od erotskog licemerja ili možda pre od nesposobnosti da se na pravi način ispripoveda erotska scena dobija u Povesti o telu Marjana Čakarevića prefinjenu i izazovnu erotsku prozu, u kojoj se na efektan način spajaju „visoki” i „ulični” stil erotskog uživanja, objedinjujući dekadenciju i sofisticiranost seksualne želje u buržoaskom gradskom enterijeru ispunjenom knjigama, slikama i uspomenama na trajanje, s jedne, sa grubom plahovitošću i silovitošću iznenadne erotske pomame u podrumskim prostorijama „Sačulatca” namenjenom vezama za jednu noć, s druge strane
Tatjana Rosić Ilić (časopis Polja, 2023)
