Goran Labudović Šarlo u svom trećem romanu Revers za nebesku prugu čitaoce vodi na neobično putovanje, u kojem se autor vešto, i na već prepoznatljiv način, poigrava vremenom i tokovima pripovedanja, sa istorijskim i anegdotskim sekvencama, oblikujući jedan autentični narativ poetsko-dokumentarnog. Ovog puta, reč je o romanu čija se radnja odvija na domaku sna i prošlosti, jave i budućnosti, sa dominantnim realističkim metodom prikazivanja stvarnosti i veoma jasnim referencama na brojna kulturno-istorijska dešavanja u širem vremenskom luku. Likovi, socijalno i psihološki iznijansirani, simbolički se smenjuju od jedne do druge železničke stanice, otvarajući niz neočekivanih dijaloga, među kojima su: Miodrag Bulatović, Miroslav Krleža, Saša Božović, Isidor Papo, Đorđe Genčić, Libero Markoni, Milan Konjović, Branko Ćopić, Dušan Matić... I galerija usputnih sabesednika i putnika. Dva železničara, Limun i Božur, promenili su više država, pogleda na svet i ljude, dešavanja u čoveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravajući na stanicama – budućnost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudović vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su slobodni i beskrajni, istovremeno igraju katenaćo, pa ko pobedi u životnoj utakmici bez poraženih, na večitim prugama koje su smeštene u čoveku jednako kao čekaonice u stanicama.
