Otkucaji zidnog sata u jednoj kući smeštenoj u neimenovanoj varoši broje i preispituju vreme – ono koje je dato svakom čoveku, ali i ono po kojem se upravljaju svi varošani. Koliko je otkucaja potrebno da bi se svet živih odvojio od sveta mrtvih i da li je to uopšte moguće, na poseban način odgovorila je Vera Bošković u svom debitantskom romanu Zavese na našim prozorima koji prati sudbine dve sestre. Iako radnja romana obuhvata vreme od kraja Drugog svetskog rata do osamdesetih godina prošlog veka, sećanjima junaka i preplitanjem motiva obuhvaćen je i mnogo raniji period, pa je tako prikazana istorija cele porodice. Čitalac koji se nađe u tom vremenskom kovitlacu neminovno mora da se zapita o istoriji svoje porodice i o tome u kojoj meri je porodično vreme odredilo njegovo lično. Vera Bošković piše zrelo i
vešto, uz autentične slike građene poput filmskih kadova. I sve vreme, sve do samog kraja, drži čitaoca u nedoumici – ko priča ovu priču...
