Novi roman Aleksandra Jugovića Laureat napisan je kao splet katkad bodrih, ali počesto i neveselih slika iz života glavnoga junaka. Autor zalazi daleko u dubinu života jedne provincijske varoši, i zapravo jednog razdoblja u istoriji srpskog naroda. Ovo bi se razdoblje moglo nazvati trenutkom gašenja patrijarhalnih nazora – po vanjskim manifestacijama jednostavnim, čak vrlo siromašnim, ali zdravih shvatanja i životnih navika, filozofije i međuljudskog ophođenja; – i nastajanja jednog vremena bez životne orijentacije.
Život glavnog junaka u stvari je lutanje i rasipanje u ispraznosti, alkoholu, drogi, bludu – jednom reči: u raspadu humanih odlika neveselih saputnika našeg doba.
Sem istančanog dara da vešto sklopi – delom morbidnu, a delom ironijom protkanu – sliku od živo opisanih detalja – Jugović uspeva da ih komponuje u dve paralelne serije sižejnih fragmenata i da im da adekvatan emocionalni ton. Celina dela orkestrira dubokim tonovima rekvijema nad jednim vremenom koje se već ulilo u prošlost, a i nad onim što u smradnim slapovima kulja iz budućnosti koja nas očekuje više kao poznata zla sudbina nego kao neizvesnost od koje strepimo.
Roman se, bez obzira na složenu kompoziciju – ili možda upravo s obzirom na to – čita lako, privlači zanimljivošću pripovedanja, i ne ostavlja nas ravnodušne. Zanimljivo štivo za ljubitelje književnosti. Vidan doprinos unapređenju proznog izraza u srpskoj knjiženosti...
Prof. dr Radoje Simić
