Iz onoga što sam čuo od drugih, a i od samog Beuka u našem poslednjem razgovoru, shvatio sam da je on otpočeo sprovođenje onoga o čemu je i predamnom nekoliko puta govorio. Možda će neko reći da sam hvalisavac, ali ja mislim da je on takve razgovore vodio samo sa mnom. Samo što smo tada uglavnom razgovarali o stanju, a ne i o načinima promene stanja. Dakle, on, Beuk, popravljač tekstova, krenuo je u jednu mnogo ozbiljniju popravku – u popravku sveta. A ovu popravku otpočeo je prepravkom rukopisa jedne knjige. Da bi bilo luđe nego što je moralo da bude, izabrao je rukopis posebnog autora – predsednika države, pri tom rukopis koji je sadržavao predsednikov politički program i viziju budućnosti države i nacije. Beuk je te prepravke izvršio subverzivno, bez predsednikovog znanja i znanja šefova u Zavodu...
