Radovan Nastić je poseban slučaj. On nikada neće biti bogat i slavan. Neće iza sebe imati armiju licemera da ga tapšu po ramenu i hvale njegova dela . Pred njim neće prostirati crvene tepihe i pozivati ga na proslave. Neće se najesti keteringa po stranim ambasadama i modnim revijama. On ne meša šampanjac sa bensedinima, već radi zgibove i pije guste sokove. On je De Niro - taksista, diskretni heroj iz komšiluka. Literarna nada Dorćola jer na najbolji način oslikava njegov ponos i kompleks. On nikada neće osvojiti ni jednu nagradu, jer oni koji mu sude ne zaslužuju da čitaju njegove knjige. Rale je sve što oni nisu: nenametljiv, spontan, pomalo izgubljen ali pre svega mnogo iskren. Postao mi je prijatelj i pre nego što smo se upoznali.
Feđa Dimović
Beogradski sindikat
