Roman koji je Miodragu Bulatoviću doneo svetsku slavu i koji je preveden na dvadesetak jezika, "Crveni petao leti prema nebu", označava odlučujući stepen zrelosti u književnom stvaranju ovoga pisca: stepen na kojem se sažimaju prethodna stvaralačka iskustva a otkrivaju mogućnosti novih književnih istraživanja. U središtu Bulatovićevog interesovanja i dalje je, kao i u prve dve knjige, pomereni i suludi svet u kojem haraju podivljali eros, patnja i zlo, samo što je ovde još razornije prisutna obesmišljenost ljudske dobrote, istaknuta elementima tragikomedije i crnog humora. Sjajan slikar posuvraćenih naravi i grotesknih likova koji su nalik na trolove iz skandinavskih bajki i na iskežene patnike sa Brojgelovih slika, pravi majstor atmosfere i romanesknih situacija, Bulatović je u "Crvenom petlu" uspeo u tome da simbolička značenja njegovih povesti dosegnu do najdubljih ponora alogičnog. Sukob kojim je Bulatović stvaralački opsednut, preiskonski sukob slabosti i jačine dobrote i zla, racionalnog i iracionalnog, ovde je iskazan kao roman o bolu, večnom plamu u čoveku. U haotičnom svetu rugobe i tame odigravaju se drame htenja i nemoći, razornih nemira i još razornijih nadanja, uzleta i raspadanja. Uobičajene vrednosti ljudskog trajanja postavljene su naglavce ali su, možda baš zato, a svakako pre svega zahvaljujući Bulatovićevom moćnom daru, romaneskne situacije autentnične i fantazmagorične prikaze na platnima Hijeronimusa Boša. "Crveni petao leti prema nebu" je čudesna poezija strave, očaja besmislene vere i vere u besmisao.
