„Popuštajući pred neprestanim molbama mojih savremenika, prionuo sam da sastavim istinitu povest o životu, avanturama i neumitnoj smrti Petronija Čarnojevića, poznatijeg kao Crni Petar, čija su odvažna dela i krvavi zločini tokom nekoliko prethodnih godina izazivali religiozno čuđenje kod jednog dela ljudi, a divljenje ili gnušanje kod drugih, inače prirodno sklonih osudi zločina ili kazne. Ovog nezahvalnog posla latio sam se, pre svega, nameravajući da ispravim mnoge lažne tvrdnje koje su se pojavile po privatizovanim državnim medijima, televizijskim tabloidima, čak i u petparačkim romanima. Takvih romana ima najmanje tri. Svaki od njih mogao bi da predstavlja život bilo kog odmetnika, ali ne i Crnog Petra. U njima pokušava da se otkrije Petronijevo mesto rođenja, porodično i socijalno poreklo, bizarni detalji iz njegovog privatnog života, intimne okolnosti koje su ga odvele na otpadnički put; podrobno se opisuju stotine ogavnih gadarija koje on nikada nije počinio i koje su se dogodile na mestima na kojima čak ni njegova vampirasta senka nije bila prisutna.
Sećanje na Petronija Čarnojevića svakako bih odvojio od sećanja na obične zločince čija su mu zlodela pripisivana. Uostalom to nalažu dobar ukus, građansko vaspitanje, osnovi veronauke i, ono što je najvažnije, pravila Službe. U skladu s tim istim principima, težiću da njegov lik i delo predstavim u što neutralnijem svetlu. Ne libeći se da mu priznam vrline koje je posedovao – a bez vrlina ni u kom slučaju nije bio. Takođe neću izbegavati da ga osudim zbog njegovih nemilosrdnih zločina protiv čovečnosti i ovozemaljskih zakona. Ovakva „mentalna raspela“ i jesu karakteristična samo za retko harizmatične, kontroverzno ostvarene ličnosti koje su svesne svoje uklete sudbine...”
