Reč prelest u najužem smislu možemo odrediti kao duhovnu obmanu, odnosno skretanje duše s pravog puta ka putu laži i gordosti. Glavni junak u romanu, Maksim Tumanov, neprestano je u potrazi za lekom koji će ublažiti njegove unutrašnje bolove, zalečiti duševne rane i omogućiti mu da bar na trenutak bude spokojan. Emil Sioran bi to nazvao sanjalačkim stanjem egoizma, ali pre bi se moglo reći da Maksimov pogled na svet vuče ka ničeovskom pesimizmu snage – njegove intelektualne sklonosti ka strašnom i neugasiva žeđ za životom zapravo proističu iz izobilja snage, zdravlja i vedrine.
Glavni junak se bori sa samim sobom dok ga strasti otimaju jedna od druge, kovitlaju i onespokojavaju. Prelešćen čovek je prevaren čovek, jer lažna duhovna stanja podsećaju na istinska, pa se čovek u njima lako zapliće. Maksim Tumanov je junak XXI veka – on vapi za smislom i za lepotom, ali istovremeno je umoran i rezigniran, jer je razapet između strasti i razuma, spokoja i nespokoja. Tražeći smisao života, on pokušava da pronađe odgovor na pitanje da li postoji izlaz ili je svaki izlaz u životu zapravo novi ulaz.
„Ko misli da proza ne sme da mudruje, ali ne zazire od teških misli, može Prelest da čita sa strašću.“
Aleksandar Jerkov
