Na stranicama ove knjige Miloš Latinović ostaje u svetu umetnosti i teatra, s tim što ovog puta pripoveda o sudbinama junaka koji su živeli u različitim epohama i na različitim prostorima. Njihove borbe su iste – svi oni nastoje da pronađu smisao sopstvene egzistencije. Tako nas autor podseća na to da u okviru stvarnosti postoji i jedna nepromenljivost, a to je vremenska cikličnost.
Strast prema pozorištu i večnom Šekspiru, mogućnost da se umetnost razume kao jedino zadovoljstvo u svetu koji nam je dat, kontrapuntski odnos glasova junaka koji se sjedinjuju kad god junaci promišljaju o umetnosti, a onda razmimoilaze u tišini njihovih unutrašnjih konflikata, predstavljaju uporišne tačke romana. Sukob između prošlog i sadašnjeg, želja i mogućnosti, razuma i strasti razrešava se saznanjem da će sve na ovom svetu jednom proći osim tragova ljudskog duha odenutih u ruho umetnosti.
