Roman Soba 427 ispripovedan neverovatno intimnim i beskompromisnim jezikom naratorke pruža nam jedan lični doživljaj ne tako uobičajene situacije, junakinju koja romanesknim i esejističkim zapažanjima oslikava svoj položaj u prostoru izmeštenom iz svakodnevice. Bolničke čekaonice, priroda koja van tih prostora nesputano buja, bolenici sa kojima naratorka dolazi u susret; sve ovo jeste svojevsrsna scenografija jednog drugačijeg sveta, sveta u kojem ne važe pravila na koja smo navikli i koji ne priznaje ono što smo naučili u dolini.
.........
Jadranka Milenković treća je po redu dobitnica Arete nagrade za knjigu godine sa svojim romanom Soba 427. Roman je smešten u neimenovanu bolnicu u kojoj glavna junakinja pokušava da održi svoj život pišući, razmišljajući o umetnosti, šetajući i fotografišući prirodu. Roman je, tako, prošaran eseističim pasažima u kojima se progovara o pesništvu, samoći, porodici, prijateljstvu…Jasnom paralelom sa Čarobnim bregom, Jadranka svoje junake smešta u prostor koji samo podseća na svakodnevni život ali koji funkcioniše po sasvim različitim obrascima koje je teško uhvatiti ukoliko nisi stanovnik neke od soba, na primer sobe 427.
