„Vrlina sebičnosti”, pored filozofskih romana „Pobunjeni Atlas” i „Veličanstveni izvor”, na najbolji način predstavlja filozofiju objektivizma Ajn Rend, jedne od najtiražnijih američkih spisateljica, koja je značajno uticala na formiranje američkih društvenih i porodičnih vrednosti.
U skladu sa svojim motom „U slavu čoveka!”, Ajn Rend u zbirci eseja „Vrlina sebičnosti” postavlja moralne principe objektivizma, filozofije koja čovekov život – život dostojan racionalnog bića – smatra standardom moralnih vrednosti, a altruizam vidi kao suprotan čovekovoj prirodi, zahtevima njegovog opstanka, kao i u potpunom nesaglasju sa principima slobodnog društva.
Sama Ajn Rend govorila je da je morala da stvori sopstveni filozofski sistem jer je njeno „osnovno viđenje čoveka i postojanja u suprotnosti s većinom postojećih filozofskih teorija. Da bih definisala, objasnila i predstavila svoju zamisao čoveka, morala sam postati filozof u specifičnom značenju te reči.” Dosledno tome, a suprotno vladajućoj intelektualnoj klimi i njenog i našeg vremena, ona ustaje u odbranu principa da ljudsko dobro ne zahteva ljudske žrtve i da se ono ne može postići žrtvovanjem bilo koga ikome.