Ova knjiga želi da pruži doprinos istoriji grčke religije na taj način što izlaže mišljenja Grka o životu ljudske duše posle smrti.
Takav poduhvat mora u posebnoj meri da se bori s teškoćama koje se postavljaju pred svako istraživanje religioznog misaonog života kod Grka.
Budući da je prirodno nastala, a ne da je ustanovljena, grčka religija nikada nije dala pojmovni izraz mislima i osećanjima koja su je iznutra određivala i spolja oblikovala. Ona se pokazivala samo u religioznim radnjama; u njoj ne postoje nikakve religiozne knjige iz kojih bi se mogao pročitati najdublji smisao i sklop ideja kroz koje Grk stupa u odnos prema božanskim silama koje je stvorilo njegovo verovanje.
Misao i fantazija grčkih pesnika obavijaju ono jezgro grčke narodne religije, koje uprkos ili upravo zahvaljujući odsustvu pojmovnog razvoja sa čudesnom sigurnošću čuva svoj prvobitni oblik. Jedine dokumente o grčkom religioznom misaonom životu pružaju nam, u onome što je od njihovih spisa stiglo do našeg vremena, pesnici i filozofi. Oni su nužno bili vodiči i u istraživanju koje je ovde preduzeto.
Ali, iako u sklopu grčkog života religozna shvatanja pesnika i filozofa već po sebi i za sebe predstavljaju važan deo grčke religije uopšte, ona ipak samo omogućavaju da se spozna stav koji je određeni pojedinac, uživajući punu slobodu odlučivanja, zauzeo u odnosu na religiju otaca. - Ervin Rode
