Kolaž tekstova, ova knjiga za predmet svog pisanja ima sve.
I to ono sve koje se eliptično kreće od teološkog do muzikološkog, od ontologije do nostalgije, od filologije do naratourbologije, od tišine diskursa do buke hardkora, od anatomske imaginacije do brzine, od Kodera, preko Rastka Petrovića, do Crnjanskog, ili od kontemplacija Tereze Avilske do meditacije o književnom kanonu.
A imati za predmet pisanja sve, znači nemati ništa. U konstantnom pokušaju i nikada do kraja izvedenom diskurzivnom iskoraku „s one strane“, Fragmenti o rukama i ostale mistifikacije okrenute su tom udaljenom, spekulativnom i imaginarnom sve, ništa, iza, i obojene dečijom začuđenošću diskursom, znakovima, teorijom, ljudima, svetom, Bogom.
Okrenute, dakle, onom sve, ništa, ali i onom, saglasno Crnjanskom, tamo, one ostaju u sopstvenoj inkluzivnoj fascinaciji, igri, koju je pratila i prati nekada bol nemoći da se krene, nekada beznadežna klonulost posle lutanja, a nekada, kao što molitvu prati, grozničavost bespovratnog odlaska.
