Donatela di Čezare u ovom delu tematizuje lažnu dilemu o torturi kao mogućem pravnom instrumentu u rešavanju političkih i vojnih pitanja. Od Torkemade, preko De Sada, pa sve do Pola Pota, autorka ovde razgrađuje mehanizme opravdanja mučilišta poput Gvantanama i Abu Graiba, ili tzv. globalnih gulaga CIA, kao i problematiku seksualnog nasilja nad ženama.
Tortura je knjiga koja održava gotovo savršenu ravnotežu između filozofske refleksije i obilja podataka, motiva, novinskih izveštaja, poverljivih spisa, socioloških i antropoloških istraživanja. Za razliku od velikih tekstova o torturi (poput Sartrovog) u kojima filozofski govor odnosi prevagu nad iskustvom, za razliku od rasprava u kojima se tortura svodi na fiziologiju (nanošenje bola ili izazivanje patnje da bi se došlo do priznanja), ili za razliku od političko-moralnih dilema (da li je opravdano ljude podvrgavati mučenju?), Donatela di Čezare angažuje svoje filozofsko umeće kako bi pokazala da se tortura ne može opravdati ni iz jedne postojeće, niti zamislive perspektive, nedvosmisleno zaključujući: institucionalizacija torture podriva ideju pravde.
