ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA
AKADEMSKA KNJIGA

ENCIKLOPEDIJA FILOZOFSKIH NAUKA

Šifra artikla: 361010
Isbn: 9788662633675
Georg Fridrih Hegel (1770-1831), ubraja se u najbriljantnije nemačke filozofe. Rođen je u Študgartu a obrazovanje je stekao u seminaru protenstanske crkve u Tibingenu. U mladosti je ostvario blisko prijateljstvo sa Fridrihom Šelingom i Fridrihom Hederlinom. Na poziv Fridriha Šelinga, Fihteovog naslednika, preselio se 1801. godine u Jenu, gde se habilitirao radom o filozofiji prirode O putovanjima planeta. Prvo je predavao kao docent a 1805. prelazi u redovne profesore. Njegovo delo Fenomenologia duha spada u najvažnija dela svetske filozofije.

Hegelov pojam enciklopedije najjezgrovitije je formulisan u Enciklopediji filozofskih nauka u nacrtu i istovremeno egzemplarno predstavljen u tom delu koje je objavljeno u leto 1817. godine, nakon Hegelovog preuzimanja filozofske profesure na Univerzitetu Hajdelberg, kao vodič za njegove slušaoce, 1827. godine izdato je u temeljnom i gotovo dvostruko većem drugom izdanju, a koje je sam autor 1830. godine, godinu dana pre svoje smrti, potom u trećem izdanju znatno izmenio. U izvesnom smislu, Enciklopedija je postala „temeljna knjiga Hegelove filozofije“ i bila je važan sastavni deo akademske filozofske nastave na univerzitetima Hajdelberg i Berlin. Hegel je nije samo koristio kada je držao predavanja o enciklopediji filozofskih nauka, nego i kada se bavio oblastima filozofije koje je razlikovao u Enciklopediji, naime nauke logike, filozofije prirode i filozofije duha.
Napredovanje od logički mišljene ideje do enciklopedijski shvaćene prirode i od nje do duha nije nikakav vremenski, već bezvremenski proces, tako da su po Hegelu ideja, priroda i duh oduvek morali skupa postojati, samo na različitim nivoima sopstva-znanja duha: u logici duh misli samog sebe, u prirodi (enciklopedijski) duh postavlja samog sebe kao drugobitak, kako bi uopšte ovladao zbiljom, u fenomenologiji duh oslobođen svake prirodne slučajnosti gradi kroz subjekt svoju vlastitu, duhovnu povesti. Hegelova filozofija značajna je u izgradnj svestranog sistema nauke koji se ističe misaonom doslednošću i dubinom. Nazivaju ga novovekovnim Aristotelom, i uopšte se smatra da je u njegovou sustav apsolutnog idealizma razvoj zapadne metafizičke filozofije dosegnuo vrhunac i završetak. Posle njegove smrti zajednički naziv za filozofske pravce koji polaze od osnovnih principa Hegelove filozofije i razvijaju se prema posve suprostavljenim stajalištima, zove se hegelijanstvo ili hegelizam.
Hegelovo delo „Enciklopedija filozofski nauka“ prvi put je objavljeno na srpskom jeziku posle 2004 godine od prvog objavljivanja na nemačkom jeziku, u prevodu prof. dr Miloša Todorovića, redovnog profesora (u penziji) Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.
0,00 EUR
29,93 EUR
Cijena na sajtu: 26,94 EUR
Ušteda: 2,99 EUR
Obavesti me o sniženju
  • NSZ
Količina: 1 Kom
2
1
Sačuvajte u listi želja
Rok isporuke:
Isporuka: 29.11.2024.
Isporuka: 29.11.2024.
Pomoć
Georg Fridrih Hegel (1770-1831), ubraja se u najbriljantnije nemačke filozofe. Rođen je u Študgartu a obrazovanje je stekao u seminaru protenstanske crkve u Tibingenu. U mladosti je ostvario blisko prijateljstvo sa Fridrihom Šelingom i Fridrihom Hederlinom. Na poziv Fridriha Šelinga, Fihteovog naslednika, preselio se 1801. godine u Jenu, gde se habilitirao radom o filozofiji prirode O putovanjima planeta. Prvo je predavao kao docent a 1805. prelazi u redovne profesore. Njegovo delo Fenomenologia duha spada u najvažnija dela svetske filozofije.

Hegelov pojam enciklopedije najjezgrovitije je formulisan u Enciklopediji filozofskih nauka u nacrtu i istovremeno egzemplarno predstavljen u tom delu koje je objavljeno u leto 1817. godine, nakon Hegelovog preuzimanja filozofske profesure na Univerzitetu Hajdelberg, kao vodič za njegove slušaoce, 1827. godine izdato je u temeljnom i gotovo dvostruko većem drugom izdanju, a koje je sam autor 1830. godine, godinu dana pre svoje smrti, potom u trećem izdanju znatno izmenio. U izvesnom smislu, Enciklopedija je postala „temeljna knjiga Hegelove filozofije“ i bila je važan sastavni deo akademske filozofske nastave na univerzitetima Hajdelberg i Berlin. Hegel je nije samo koristio kada je držao predavanja o enciklopediji filozofskih nauka, nego i kada se bavio oblastima filozofije koje je razlikovao u Enciklopediji, naime nauke logike, filozofije prirode i filozofije duha.
Napredovanje od logički mišljene ideje do enciklopedijski shvaćene prirode i od nje do duha nije nikakav vremenski, već bezvremenski proces, tako da su po Hegelu ideja, priroda i duh oduvek morali skupa postojati, samo na različitim nivoima sopstva-znanja duha: u logici duh misli samog sebe, u prirodi (enciklopedijski) duh postavlja samog sebe kao drugobitak, kako bi uopšte ovladao zbiljom, u fenomenologiji duh oslobođen svake prirodne slučajnosti gradi kroz subjekt svoju vlastitu, duhovnu povesti. Hegelova filozofija značajna je u izgradnj svestranog sistema nauke koji se ističe misaonom doslednošću i dubinom. Nazivaju ga novovekovnim Aristotelom, i uopšte se smatra da je u njegovou sustav apsolutnog idealizma razvoj zapadne metafizičke filozofije dosegnuo vrhunac i završetak. Posle njegove smrti zajednički naziv za filozofske pravce koji polaze od osnovnih principa Hegelove filozofije i razvijaju se prema posve suprostavljenim stajalištima, zove se hegelijanstvo ili hegelizam.
Hegelovo delo „Enciklopedija filozofski nauka“ prvi put je objavljeno na srpskom jeziku posle 2004 godine od prvog objavljivanja na nemačkom jeziku, u prevodu prof. dr Miloša Todorovića, redovnog profesora (u penziji) Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada.

Ostavi komentar

Trenutno nema komentara
Karakteristika Vrednost
Kategorija FILOZOFIJA
Autor Georg Vilhelm Fridrih Hegel
Težina specifikacija 0.5 kg
Izdavač AKADEMSKA KNJIGA
Pismo Latinica
Povez Tvrd
Godina2021
Format13,5x22,5
Strana512

Slični proizvodi

Afinitet prema antičkoj filozofiji u rukopisu Željka Kaluđerovića Istorija helenske fil...
17,91 EUR
19,90 EUR
Afinitet prema antičkoj filozofiji u rukopisu Željka Kaluđerovića Istorija helenske fil...
17,91 EUR
19,90 EUR
FILOZOFIJA 394774
Autor : Platon
Rok: 29.11.2024
Ali u Parmenidu imamo i najsloženijeg, najneobičnijeg Platona. U stvari, kao što sadrža...
5,87 EUR
6,53 EUR
FILOZOFIJA 394670
Autor : Vilijam Džejms
Rok: 29.11.2024
Pragmatizam predstavlja potpuno poznat stav u filozofiji, empiristički stav, ali ga pre...
8,81 EUR
9,79 EUR
FILOZOFIJA 394347
Autor : Zorica Tomić
Rok: 29.11.2024
Filozofski vodič kroz veštinu komunikacije Zašto je u vremenu haosa najvažnija veštin...
8,01 EUR
8,90 EUR
Legenda o Velikom Inkvizitoru plod je uobrazilje Ivana Karamazova, predstavlja duševnu ...
11,76 EUR
13,06 EUR
FILOZOFIJA 392803
Autor : Platon
Rok: 24.11.2024
Platonov Timaj jeste kosmologija, prirodna filozofija i biologija, on je i kritika i na...
15,84 EUR
17,60 EUR
FILOZOFIJA 392552
Autor : Paracelzus
Rok: 29.11.2024
8,81 EUR
9,79 EUR
Nastajanje filozofije Stare Grčke (od Talesa do Sokrata).
9,72 EUR
10,80 EUR
FILOZOFIJA 391284
Autor : Rene Dekart
Rok: 24.11.2024
Cogito ergo sum, mislim dakle postojim je osnov njegove filozofije. Po Dekartu sumnja se u...
5,94 EUR
6,60 EUR
FILOZOFIJA 390885
Autor : Žak Mariten
Rok: 29.11.2024
Čovečanstvo 1939. zahvata razorni ratni uragan kojim upravlja nacistička revolucija i k...
6,86 EUR
7,62 EUR
Sun Cuov klasični traktat Umeće ratovanja uticao je na mnoge generacije – muškaraca – n...
8,55 EUR
9,50 EUR
Pomoć