Knjiga „Sistem transcendentalnog idealizma“ koja je, uz filozofsko delo Emanuela Kanta, Johana G. Fihtea i Fridriha Hegela, njenog autora svrstala u stubne nosioce nemačke klasične filozofije, a preko nje i duhovnog razvoja Evrope, ma koliko to bilo čudno, tek se ovom prilikom pojavljuje prvi put u prevodu na srpski jezik.
„Najlepši plod poludecenijskoga sazrevanja ideje o „estetičkom idealizmu“ bilo je publikovanje Šelingovog Sistema transcendentalnoga idealizma 1800. godine, a čiji je cilj bio „da se proširi transcendentalni idealizam u ono što on zaista treba da bude, u sistem celokupnog znanja“. To znači da se u pojam transcendentalnoga uključi „paralelizam prirode i inteligencije“. Rečju, transcendentalna filozofija treba da dobije svoj pandan u „prirodnoj filozofiji“, čime se integrišu „teorijska i praktička filozofija“, kao jedinstvo subjektivnog i objektivnog.