’’Milutin G. Stojanović je dosledni "aktivistički idealist." Iako ne pominje ideje značajnih socijal-utopista (nemetafizičara) Tomasa Mora, Kampanelu, Sen Simona, Furijea i Ovena, kao i ideje Francuske revolucije (1789) i Pariske komune (1871), on ima oslonac na njih, jer su se definitivno iskristalisale u anticipatorskom i razotuđujućem delu "Hegelove levice," u kojoj uz Fojerbaha i Engelsa, trijumfuje vizija Marksovog pravednog društva oslobođenog alijenacije. Stojanović je dosledni zagovornik i adept modernističkog projekta nasuprot post-avangardnoj filozofiji usporednosti (parataksiji) autorski usitnjenog pluralizma mišljenja, na primer, francuskih "novih filozofa," bez glavnog toka stvari, što kulminira idejom "kraja filozofije," nagoveštene od Vitgenštajna, i idejom tzv. post-filozofije. Stojanović zagovara i projekt koji tako moćno personifikuje filozof nade Ernst Bloh u svojoj konkretno-utopijskoj par excellence humanističkoj viziji ontologije "još-ne-bitka" (Das Prinzip Hoffnung).’’
’’U vreme izbijanja velike krize 2008, Wall Street Journal je ocenio da je ’Karl Marks bio u pravu kada je nagovestio da će se kapitalizam sam od sebe urušiti.‘ Kriza od 2008 je druga runda enormne depresije iz 1929. Marksovo monumentalno delo ’Kapital‘ ponovo postaje jedno od najvažnijih analiza aktuelnog političko-ekonomskog sistema. Nakon dužeg perioda neoliberalne indoktrinacije sve veći broj ekonomskih stručnjaka opet ’otkriva‘ Marksa i pridaje važnost njegovom delu.
