"Crni humor graniči se sa mnogim stvarima, kao što su glupost, skeptična ironija, banalna šala (nabrajanje bi bilo predugačko), ali on je najozbiljniji smrtni neprijatelj sentimentalnosti, koja je večito u bezizlaznom položaju, večito naivna i koja podrazumeva maštu kratkog daha..."
Ta, u pravom smislu reči, negativna definicija koju Breton daje u predgovoru Antologije crnog humora, pokazuje da se tu nije našlo mesta za autore čija se slava zasnivala na lakoći napisanih dela, s ciljem da razonodi što više ljudi.
Humor je, sasvim suprotno od toga, "intelektualna roba visokog ranga", nastala iz sposobnosti izuzetnog duha da naruše poredak spoljnog sveta, pa i onog, često strašnijeg, unutrašnjeg sveta.
Crni humor nikom ne prašta. Ni onima koji se, u skladu sa svojom prirodom, drže podalje od njega, ni onima koji ga smatraju ukusnim otrovom, a ni onima koji ga emituju poput bespoštednog plamena. Nije slučajno, što su kod ovih potonjih, ludilo (Svift, Sad, Niče), droga (De Kensi, Bodler), alkohol (Po, Žari), zločin (Lanser) i samoubistvo (Vaše, Rigo, Rusel, Dipre) obeležili stil koji prevazilazi književnost - stil života i smrti.
Nije ni slučajno što je vlada u Višiju naredila zabranu prvog izdanja ove antologije. Svi odabrani tekstovi, te svaka Bretonova beleška, nanose udarac moralnom poretku od koga ovaj teško može da se odbrani.
| Karakteristika |
Vrednost |
| Kategorija |
HUMOR
|
| Autor |
Andre Breton
|
| Težina specifikacija |
0.5 kg |
| Izdavač |
KIŠA I ARTKULT |
| Pismo |
Latinica |
| Povez |
Broš |
| Godina | 2016 |
| Strana | 436 |
