Knjiga koja je pred čitaocem predstavlja pokušaj da se povodom Dvadeset trećeg međunarodnog kongresa vizantologa (Beograd, 22–27. avgust 2016) u jednom koliko analitičkom toliko i sintetskom prilazu sveobuhvatno prikaže odsjaj vizantijskog prototipa u srpskoj kulturi srednjeg veka i poznijih vremena.U ovom kontekstu podrazumeva se ne samo recepcija vizantijskih uzora nego i njihovo kreativno prilagođavanje potrebama srpske sredine. Drugim rečima, osnovna koncepcija bila je da se prikažu – u celini i u detalju – rezultati prožimanja vizantijskog (preuzimanog) i srpskog (autohtonog) istorijskog miljea, uključujući i kulturne veze sa Zapadom.Ova tematika, koliko god bila saznajno bliska poznavaocima istorije, zasluživala je da povodom svetskog susreta vizantologa bude celovito obrađena na način na koji to dosad nije pokušavano, uz učešće svih generacija istraživača. Veliki broj poslenika odazvao se izazovu da se ovakav cilj ostvari. Raduje to što nijedan od aspekata ove tematike nije ostao nedotaknut. Nažalost, nesrećnim sticajem okolnosti koje se, i pored svih napora, nisu mogle izbeći onemogućena je najvećim delom prvobitna ideja organizatora kongresa da ova publikacija dobije vizuelni i materijalni oslonac u pratećim izložbama. Utoliko je potrebnije da reč s kojom će se čitalac susresti postane značajnija sadržinom, slikovitija izrazom, ubedljivija argumentom. Ako ovo delo zaista odgovori rečenim zahtevima, biće to zahvaljujući mnogim autorima svih specijalnosti i njegovim priređivačima, koji su svi uložili neizmeran trud i izuzetno veliko znanje da čitav poduhvat sa uspehom bude priveden kraju.
