Biografski pristup čini da ova knjiga odskoči u odnosu na druga brojna dela na temu istorije Jugoslavije. Autor nije napisao leksikon sa jedanaest biografija banova Dunavske banovine, nego je karijere banova iskoristio kao sredstvo pomoću koga bi prikazao način nastanka i svakodnevnog funkcionisanja jedne od devet banovina. Analizom njihovih ličnosti, uspona i padova autor je pomogao da se razumeju važna pitanja: zašto i kako se prešao put od „upravnih oblasti“ do „banovina“ i da li su ove nove administrativne jedinice rešile probleme zbog kojih su i nastale? Ovakvo rešenje obezbedilo je knjizi ne samo svežinu, već i priliku da se pruže veoma precizni i jasni odgovori na pomenuta pitanja. Zajedno sa drugim metodološkim rešenjima, kao i bogatim arhivskim materijalom, ovo delo predstavlja primer kako treba pristupati jednoj krajnje osetljivoj temi kakva je istorija Jugoslavije.
