Akademik Jovan Cvijić, u svojoj besedi za člana Akademije nauka, generala Jovana Miškovića ističe da je „verovatno najobrazovaniji oficir svoga vremena“.
Služeći se turskim, grčkim, nemačkim, francuskim, ruskim, mletačkim i domaćim izvorima, general, načelnik đeneralštaba Jovan Mišković obradio je najznačajniju i najpoznatiju ali ne i najjasniju istorijsku temu, Kosovsku bitku. Detaljno i racionalno proučavajući i dovodeći u pitanje svaki izvor, autor, rasvetljuje svako pitanje ovog mračnog događaja.
Kome Srbinu, bilo velikom ili malom, nije poznata znamenita bitka Kosovska? Ona je odlučila sudbinu Srpskoga naroda za pet vekova unapred. Ona je sahranila srpsku državu i srpsku slobodu. Od nje počeo je Srbin da robuje i da tuguje; od boja Kosovskoga počeo je srpski narod tužne pesme da peva i svoju sudbinu da oplakuje, ali i svoje junake da slavi i svoju hrabrost da ceni.
Kosovska bitka čuvena je bila i ostala u svoj Evropi; ona je tada otvorila oči i papama i Ugrima, jer su oni tek posle nje osetili pravu opasnost od Turaka. Bitku Kosovsku pominju skoro svi evropski istorici, ali je ne cene sa prvoga gledišta, i ne daju joj onu važnost i značaj koju ona doista i zaslužuje. Na Kosovu borilo se Hrišćanstvo sa Muhamedanstvom, krst sa polumesecom, pitoma Evropa sa fanatičkom Azijom, — a ne samo Srbija sa Otomanijom.
Kosovska bitka, ne samo po krvavoj i junačkoj borbi, koja se u njoj vodila; po posledicama, koje su iza nje nastale; nego i po tome, što su oba vrhovna zapovednika, — oba vladaoca na bojištu poginula, možda je jedina u ratnoj svetskoj istoriji. Ona je rešavala: ili ostanak Turaka u Evropi, ili dalji opstanak srpske države; oboje nije moglo i dalje jedno pored drugog da postoji. Kad užasni orkan uzburka sinje more i besni vali počnu gruvati o tvrdu obalu: ili se lome talasi o čvrstu stenu, ili se ruši obala. Ogromna otomanska lavina svalila se je sa azijskih planina u Evropu, rušeći pred sobom sve prepone na koje je nailazila; srpska država bila je na tome putu snažna brana, o koju je lavina grunula sa svom snagom, ili da je sruši, ili da se razdrobi. To je bio prirodan proces istorijskih događaja, koji se nije mogao nikako da mimoiđe.
