Ova knjiga ima za cilj da pokaže da su i u najtežim vremenima, za vreme Drugog svetskog rata, postojali ljudi koji su bili spremni da žrtvuju sopstveni život, čak i živote svojih porodica, da bi spasli one čija je najveća krivica što su druge vere, druge nacije, u ovom slučaju Jevreje.
Jad Vašem, muzej Holokausta iz Jerusalima, na osnovu zakona koji je 1953. godine usvojen u Knesetu, izraelskom parlamentu, odaje pismeno priznanje i dodeljuje medalju Pravednika isključivo nejevrejima, koji su spasavili Jevreje za vreme Drugog svetskog rata. Jad Vašem je posle raspada Jugoslavije zauzeo stav da se do tada dodeljene medalje pravdenika među narodima podele po novonastalim državama. Jugoslavija je u vreme kada su se spasavanja desila, bila međunarodno priznata država, zato je bilo za očekivati da se ona ne „ubija“ po drugi put. U svakom slučaju, nerazumevanjem, željom da svako ima više pravednika od drugih, podele su počele da se vrše i po nacionalnosti, umesto samo po mestu spasavanja. Mi smo se opredelili da o dobrim ljudima koji su spasavali Jevreje govorimo isključivo u kontekstu njihove velike humanosti i hrabrosti. Do sada je Jad Vašem priznao 400 pravednika sa teritorije Jugoslavije.
Radi boljeg razumevanja vremena u kome su dobri ljudi spasavali Jevreje u Jugoslaviji, zamolili smo ugledne istoričare i publiciste da svojim autorskim tekstovima usmere pažnju čitaocima na događaje pre i posle okupacije 1941, događaje koji su doveli do skoro potpunog uništenja jevrejske populacije u Jugoslaviji.