Štrajkovi su, pak, za svakog prosvetnog radnika neprijatna tema. Ma koliko bili učestali, trebalo bi znati da oni predstavljaju poslednju meru i sredstvo koje je preostalo prosvetnim radnicima i njihovim sindikatima za odbranu „sebe od drugih”. Iako zvuči paradoksalno, upravo za vreme štrajkova se mogu postaviti pitanja koja su ključna za obrazovanje u našoj zemlji: Postoji li svest o značaju obrazovanja za društvo i o tome u kolikoj meri ono određuje razvoj društva i države? Imamo li svest o tome u kakvom je položaju srpsko školstvo? Postoji li izlaz iz „tamnog vilajeta” i kuda ti putevi vode? Sam štrajk u prosveti, realizacija, organizacija su u velikoj meri nejasni čak i iskusnim pravnicima koji ni sami ne umeju da odgovore na sva pitanja koja se tom prilikom nameću.
