Ne mogu da dočekam da vas odvedem uravnicu Troje. Da vam pokažem mestona kome su se Hektor i Ahil borili. Davam pokažem Prijamovu palatu. I zidinesa kojih su trojanske žene gledale svojeratnike u borbi sa osvajačem,Agamemnonom, i njegovim ratnicima.To će vam uzburkati krv, Sofija.
Sofija Hrizantis je imala samo šesnaestgodina kada je nemački arheologOberman počeo da joj se udvara: želeo jegrčku nevestu koja dobro poznajeHomerove epove. Sofija je uspešnoprošla test i ubrzo mu se pridružila uarheološkim istraživanjima. „Arheologijanije nauka“ kaže Oberman. „To jeumetnost.“ Oberman je veoma dobar uumetnosti arheologije, možda previšedobar.
Atmosfera u Troji je napeta imisteriozna. Sofija postaje sve višezaokupljena prošlošću… ne samodavnom prošlošću o kojoj Oberman takorado priča, već i nedavnom, koju jeodabrao da sakrije od nje. Ali, i ona jeveoma vična umetnosti arheologije…
