Sprega Kafkinog dela sa oniričkim svetom je neosporna, pa ova zbirka na očigledniji način zapravo poklanja čitaocima – izdvajajući snove iz izvornog konteksta (prvenstveno pisama i dnevnika), donoseći ih kao samostalne tekstove – skroviti krvotok u bratstvu pisanja i snova. U zapisima snova odjednom iskrsava novi kvalitet, čak novi karakter, ranije neprimećen kod Kafke. U to ćemo se uveriti kad se predamo ovim sabranim snovima u čijem prevodu je gledano da, verno se držeći originala, odnos prema prisustvu oniričkog elementa u tekstovima bude stroži i da budu izbegnuta nagađanja zbog kojih bi se gubilo na izvesnosti da je reč o snu a ne tek o oponašanju njegove strukture. Prateće napomene su tako usmerene da zapise snova situiraju u eventualni biografski okvir i ukažu na mogućne veze između snova i događaja u Kafkinom životu.
Jedan od najvećih pisaca našeg veka nije pisao nego je snevao. Njegova književnost je umetnost snova. Sad neposredno i na jednom mestu možemo da se upoznamo sa njegovim snovima, da ih i sami sanjamo i tako razumemo ponešto od neshvatljivog u njegovim neuporedivim i fantastičnim pričama i novelama.
Izvesni Gregor Samsa se jednog jutra probudio iz teških snova i otkrio da je preobražen u nekog ogromnog insekta. Događaj je neobičan, ali bismo mu možda i oprostili neobičnost, pomirili se s takvim preobražajem, da nam je pisac dozvolio da se celo to čudo odigrava u snu. Ipak, Franc Kafka, autor priče o preobražaju Gregora Samse, nedvosmislen je i kaže da to nije nikakav san, čime nam uskraćuje najudobnije objašnjenje koje bi, tako, na kraju krajeva, bilo realističko. I ne ostaje nam drugo nego da o Kafki mislimo kao o piscu fantastike. U tome je zagonetka: Kafka je suštini realista. Kod njega je na delu logika sna, ali to je san u koji je duboko zadrla realnost. Neobičnost i dalekosežnost Kafkinog dela počivaju u neku ruku upravo u sledećem: ono što nam inače izgleda kao nemogućno, pred našim začuđenim, pa i poplašenim očima pojavljuje se kao suštinski realno.
Otuda ćemo u ovoj knjizi, ukoliko umemo da oslušnemo najdublje tokove u snovima, naslutiti mnoge elemente iz Kafkinog unutrašnjeg života koje je on pokušavao da potisne i savlada, prvenstveno pretapajući ih u čudo svog pisanja.
